Blog

FARMA

18/9/2021

Sredina septembra. U Pragu već lagano miriše na jesen, čak i danima kada i dalje šetamo u japankama, a ja sve češće vrtim fotke u telefonu i mislima se vraćam se na more.

S ove tačke gledišta, to na momente stvarno deluje kao daleka prošlost. To pre svega prepoznajem po tome što prema tom letovanju više nemam objektivan odnos već počinjem da se sećam samo lepih stvari, što suštinski ne odgovara istini. Odlepila sam bar pet puta, što je realno previše odlepljivanja ako na more ne idete s partnerom. S partnerom je već drugi kriterijum, o tome drugi put.

Dakle ovo pišem sebi, kako bih se podsetila na to sledećeg maja kada planovi za more opet počnu da se kuju.

2 Comments

ŠTA OSTAJE POSLE

3/5/2021

3 Comments

Ružne i rogate reči koje su kao otrovne strelice (s produženim dejstvom) zabodene i od kojih isto tako produženo krvarimo oboje, svako u svojoj jazbini.
Ostaju papiri, papiri i još malo papira čija količina je obrnuto proporcionalna količini međusobnog razumevanja i poverenja.
Posle svega ostaju i ta dva para treptavih očiju koji se prave da sve razumeju, dok zapravo ne razumeju ništa.
Ostaje tišina koja se rasteže između nas kao velika, debela žvaka bez ukusa i mirisa. Naročito bez mirisa.

Hvala nepoznatom autoru

3 Comments

OVIH DANA

28/8/2020

3 Comments

Polako ali sigurno ovaj blog gazi vreme.
Sada kidaju neki tamo klinci, nekad smarači, nekad genijalci.
Ti koji su nekad pisali, sada se ukapirali kako da zipuju sve što imaju da kažu u nekom statusu, tvitu, gde već. Ima ih i koji se ne daju, prelaze na YT, snimaju se, ne odustaju. Hendluju posle sve živo, plus decu, svekrvu, bolesti, socijalno, ali Instagram blista!

I sad kažem sebi, dobro ovo i onako nije baš zamišljeno kao trka za lajk, više kao neki poetični bič u kontekstu samopopravke. Kao, piši lenjivice. Tako da, ovo dođe kao neka vremenska kapsula zarasla u korov i šipurak gde kao neka žena tu povremeno dođe, iskopa rupu i u nju šapuće.

Uglavnom, od kad ja pomislim, hm baš je ovo zanimljivo, mogla bih nešto da napišem o tome - pa do tog trenutka kada to zaista i rešim da uradim, neretko prođe čitava večnost.
A ponekad, kao sada, zmeđu tih trenutaka se dogodi i da se čitava planeta totalno resetuje. Što je malo zadivljujuće, ali je i malo zastrašujuće - pa ne znam dal se čitava planeta sjebala baš, baš brzo ili ja tako retko pišem.

3 Comments

DAN TRIDESET ČETVRTI OVDE

16/4/2020

1 Comment

Moja majka je ove godine napunila 70 godina i u stIlu kanarinca sedi u svom lepom kavezu s kog ima predivan pogled na Dunav i komšijske bašte.
Ona naravno i ne zna koliko ovih dana razmišljam o njoj i koliko je njena pobeda, ujedno i moja pobeda i osveta čak.

Možeš ti, čoveče, zavesti hiljadu policijskih časova, ograničenja ili pravila - osećaj slobode je unutarnja stvar. Ili je imaš ili je nemaš.
Ti si, na primer, taoc sopstvenih ambicija i to je zaista gadan vid zatvora.
Tebi je sloboda nedohvatna poput zvezde na nebu i mogu samo da zamislim koliko svrbi ta daljina.

Dokolica, kao takva

1 Comment

NIJEBITNOKOJIJEDAN

30/3/2020

1 Comment

Rekao mi je otac moje dece da planira ide da se posavetuje “kod sveštenika i psihologa i još nekih” (citat, prim.aut) da li je za decu bolje da se razvede ili je bolje da ostane u ovoj zajednici, kojoj više ne znamo ime. Nakon toga će se odlučiti da li će da pristane na razvod ili ne.
Gledam ga i razmišljam se - bože, on ni ne zna koliko smo slični. Naravno to prećutkujem, kao svaki učesnik u ovoj igri jer ne želim da ni slučajno pomisli da nas te neke kretenske sličnosti opet nekako povezuju.

1 Comment

ŠESNAESTI DAN

28/3/2020

0 Comments

Juče sam razmišljala da li da se propijem i da ostatak ovog sranja provedem u magnovenju između jave i sna. Onda pogledam u tu flašu belog vina što nam stoji od ponedeljka, slabo je to. Može to bolje.
Rakije nemamo, to bi mogla da kupim, ali znajući sebe, jedan dan možda i prodje, mislim ako budem temeljna, ali drugi dan već u istom ritmu, znam sebe, i na miris bacam peglu.
Imamo neki viski, taj prinicpijelno ne pijem jer ga je doneo ex i eto ga nek stoji tu kao nemi spomenik propalog braka, kad već ništa drugo u životu od njega nisam dobila. Ne računam psorijazu.

Made by Manja Radić Mitrović. Žena i po.

0 Comments

DAN DEVETI

21/3/2020

2 Comments

Rekla mi je Gvozdenka da povremeno kad oseti da je napeta rokne persen i iskulira. Ja kao svaki dobro opremljeni srpski emigrant u kući uvek imam plazmu, hidrociklin i bromazepam.
I uopšte sad ne razumem kako sam zaboravila na taj bromazepam, razmišljam večeras dok uzimam svoju zlatnu tabakeru. Nikad mi više nije trebao.
Šta da vam kažem, što i sami ne znate.

2 Comments

DO POSLEDNJEG DAHA

21/9/2019

6 Comments

Ponovo premeštam nameštaj po kući. To istina radim sve teže. Ni tih leđa, ni tih mišića, ali polet ne minjava. Merim, premeravam. Stojim i gledam, pa malo maštam. Onda pogledam šta je sve potrebno uraditi pre nego što počnem da pomeram velike stvari, pa se malo smorim. Ali te crne misli lako odagnam i iznova krećem u planiranje i merenje.

Sve je to pomalo smešno jer ja pričam o premeštanju nameštaja u limitiranom prostoru izuzetno male kvadrature. Ipak, na neobjašnjiv način i najmanja promena nekako donese osećaj olakšanja.
Kao da sam sa promenom rasporeda stvari, promenila nešto baš bitno u svom životu.

6 Comments

Jako

12/1/2019

2 Comments

Ima jedna priča, pikantna ovako, uvukla nam se u živote ko gnjida.
U povečerje sa sve komšijama sedamo oko stola pa raspredamo o detaljima, promišljamo uzroke i posledice, malo se smejemo, a smeliji i maštaju. To je jedna malograđanska tema koja uopšte ne zvuči tako kad ti se približi, majkemi.

Naime evo o čemu se radi - napredni brucoš (18), umalo pa muškarac, od skoro je u srećnoj ljubavnoj vezi s dobrodržećom gospođom od 37 godina.
To je inače ovih dana moderno pa se niko ne zblažnjava, samo evo porodica čeka da joj neko javi da li su te okolnosti srećne ili nesrećne.

2 Comments

SLOBODA

31/12/2018

1 Comment

Svaka godina ima neku svoju značkicu. Svoju boju. Moje godine se razlikuju po knjigama. To naravno zaboravljam, pa onda kad neku knjigu dohvatim opet, kao film se razvuče ta neka godina iz prašnjavih vilajeta u mojoj glavi. Povampire se fantomi. Neke situacije. Uhvatim sebe da ne znam ni imena ljudi koji su mi tada tako mnogo značili. A mislim da o njima znam baš puno. Mogla bih satima da im pričam kakvi su to oni. Iz mog ugla.

Prošlu godinu (2017) obeležila je Dora i Minotaur, Slavenke Drakulić. Stigla je u moje ruke u leto, u beogadsko leto, raspalila me po glavi pa sam sedala na trotoar u sred žurbe da dočitam još neki pasus pre nego što… Sve mi je pojmove ispomerala, duboko me je potresla i protresla.

Pošto sam je pročitala u junu, njen eho mi je odjekivao u glavi sve do novogodišnjih praznika. Nešto sam još sto posto čitala, ali se ne sećam.

I ta godina, tačnije dobar deo nje, bio je prekriven tom knjigom, kao stoljnjakom. Svi ljudi koji su mi umarširali i izmarširali iz života tokom tog perioda obeleženi su Dorom. Polepili su se oko tih slova, rečenica. Ne znam. Neki su dobili na značaju u mom životu prilepivši se za ovu knjigu. Da nije bilo nje, iscurili bi kroz levak vremena i ništa. Iskapali bi u ništa.

Ovu godinu mnogi nazivaju groznom. Svašta joj zameraju. Čak i ako se nešto dobro desilo, kažu - dobro je, to malo izbeli sva ona sranja koja bi me inače satrlla.

Meni je 2018 bila sasvim dobra. Majke mi. Mnogo toga se desilo. Puno smo plakali, dosta smo se čudili, na neke stvari su konačno stavljene tačke, izbistrila se ova voda kojom plovimo. Još par godina i mislim da ću konačno da zaključim da se u jednoj godini dešava potpuno ista količina govana - ni gram više nego u nekoj drugoj. Ideja da je jedna godina lošija ili bolja od druge potiče od tog takmičarskog duha savremenog doba gde čak i godine međusobno moraju da se nadmeću. Ova bila onako, ova malo bolja, onda sledećih pet dizaster, nekima dobra nikad više ni ne dođe. Neki se ne sećaju da je dobrih ikada i bilo. Do nas je, rekla bih, nije do godina.

1 Comment

<<Previous

FARMA

ŠTA OSTAJE POSLE

OVIH DANA

DAN TRIDESET ČETVRTI OVDE

NIJEBITNOKOJIJEDAN

ŠESNAESTI DAN

DAN DEVETI

DO POSLEDNJEG DAHA

Jako

SLOBODA

Autor(ka)
Tamara O.

Arhiva

Kategorije

Autor(ka)Tamara O.

Arhiva

Kategorije

Autor(ka)
Tamara O.