|
Rekao mi je otac moje dece da planira ide da se posavetuje “kod sveštenika i psihologa i još nekih” (citat, prim.aut) da li je za decu bolje da se razvede ili je bolje da ostane u ovoj zajednici, kojoj više ne znamo ime. Nakon toga će se odlučiti da li će da pristane na razvod ili ne. Gledam ga i razmišljam se - bože, on ni ne zna koliko smo slični. Naravno to prećutkujem, kao svaki učesnik u ovoj igri jer ne želim da ni slučajno pomisli da nas te neke kretenske sličnosti opet nekako povezuju. 
1 Comment
Juče sam razmišljala da li da se propijem i da ostatak ovog sranja provedem u magnovenju između jave i sna. Onda pogledam u tu flašu belog vina što nam stoji od ponedeljka, slabo je to. Može to bolje. Rakije nemamo, to bi mogla da kupim, ali znajući sebe, jedan dan možda i prodje, mislim ako budem temeljna, ali drugi dan već u istom ritmu, znam sebe, i na miris bacam peglu. Imamo neki viski, taj prinicpijelno ne pijem jer ga je doneo ex i eto ga nek stoji tu kao nemi spomenik propalog braka, kad već ništa drugo u životu od njega nisam dobila. Ne računam psorijazu.  Made by Manja Radić Mitrović. Žena i po. Rekla mi je Gvozdenka da povremeno kad oseti da je napeta rokne persen i iskulira. Ja kao svaki dobro opremljeni srpski emigrant u kući uvek imam plazmu, hidrociklin i bromazepam. I uopšte sad ne razumem kako sam zaboravila na taj bromazepam, razmišljam večeras dok uzimam svoju zlatnu tabakeru. Nikad mi više nije trebao. Šta da vam kažem, što i sami ne znate.  |
Autor(ka)
|
RSS Feed
