​Imaju ovi naši trenutni sunarodnici jednu crtu, onako, više liniju doduše, kako bih je opisala, onako, da se blago izrazim – dosta su zainteresovani jedni za druge, pa i za nas, po istom principu. 

​Prvo se polomio ormar. Jednostavno, od guranja koječega bez ikakvog osećaja da i ormar ima dno, njegova pozadina je jednoga dana otpala. Nekoliko dana smo svu obuću, šalove i kape držali na sred dnevne sobe, ali od kada sam se ja inteligentno dosetila, sve te stvari sada u suprotnosti s pravilima feng shui-a stoje naređane jedna do druge u plastičnim gajbama. Barem se ne saplićemo u dnevnoj sobi, govorim sebi, čoveku je tako malo potrebno za sreću.
 
Potom je gotovo istovremeno crklo svetlo u kuhinji i u predstoblju. Zamenjene sijalice nisu dale rezultate, a jer je kvar bio skriven u svetu žica unutar zida. Našu kuhinju su naselile sobne lampe i druga pomoćna svetleća sredstva te smo uspeli da uspostavimo jedan romatnično-tajnoviti doživljaj za trpezarijskim stolom, čak i u danima kada jedni druge nismo mogli da gledamo.