|
Ružne i rogate reči koje su kao otrovne strelice (s produženim dejstvom) zabodene i od kojih isto tako produženo krvarimo oboje, svako u svojoj jazbini. Ostaju papiri, papiri i još malo papira čija količina je obrnuto proporcionalna količini međusobnog razumevanja i poverenja. Posle svega ostaju i ta dva para treptavih očiju koji se prave da sve razumeju, dok zapravo ne razumeju ništa. Ostaje tišina koja se rasteže između nas kao velika, debela žvaka bez ukusa i mirisa. Naročito bez mirisa.  Hvala nepoznatom autoru
3 Comments
|
Autor(ka)
|
RSS Feed
