|
To je bio moj treći pokušaj da od Sunca Sina u zlatnom gradu napravim čoveka. Evo nas, majka i sin, nakon duge tri godine, ponovo živimo zajedno. A za te tri godine – puno toga se desilo. Od nove dece, do novih gradova, novih knjiga i pogleda na svet. Godine su se načičkale i na jednoj i na drugoj strani, ali mi se ipak čini da se njegovih 15 nakostrešilo na mene kao petnaest bodlji na koje se navučem svako malo. 
16 Comments
U predvečerje jednog iznimno toplog dana, rasvetani park na dlanu ispred moje zgrade magnetski privlači devojke i momke (i pokoju rascvalu damu poput mene) u svoje ozelenelo krilo. Tu nas potom do duboko u noći cupka u ritmu brazilskog džeza. Egzotičnije ne može, za mene, u ovom trenutku.
Češki jezik je poput ribarske mreže gustog tkanja prekrio gotovo sve segmente naših života.
Tek ovde shvatamo kako je jezik zapravo pravo čudo. Poput disanja, pristan je u našim životima i nesvesni smo njegove skoro pa svemoći. Oslobađajuće, porobljavajuće, gotovo nesagledive… |
Autor(ka)
|
RSS Feed
