 Temperamentna plavušica u srednjim dvadesetim mesi pufnastog plavušana po rukama u teškom hladu od trske i slame. Prevali ga na stomak pa mu stiska guzu i ostavlja crvene tragove prstiju. Zabavlja je to, valjda. Gornji deo kupaćeg kostima ukrašen joj je s pregršt šarenih resa, apači stajl, koje vise i pomeraju se levo-desno, onako kako se pomeraju i njene lepe grudi.
Stručni štab za mojim stolom procenjuje da ona još uvek doji. U jednom trenutku ona hvata dečačića ispod miškica pa ga stavi da sedne, stiskajući mu butinice. Bela sedefasta šminka na očima odudara od plažnog outfita, ali ko mari. A lepo joj stoji. Na stolu stoji pakla cigareta, upaljač i ajs kafa u oznojenoj čaši. Pored je knjiga „Preljuba“ Paola Koelja. Sa markerom na samom početku. Mobilni. Već je vidim kako zaovi vraća knjigu sa uzdignutim obrvama „Nisam stigla da je otvorim“. A zaova odmahuje glavom s razumevanjem. Realno, nije ni ona.
20 Comments
Tokom letnje vreve troškovi rastu poput žive u termometru. Eksplodira sistem kada se tome najmanje nadamo. Sistemom žene-pauka pokušavam da stanem na rep svakom evru (sa svakom otegnutom nožicom) ali mi se situacija migolji i ja zajapurena ostajem na kolenima pitajući se kako mu je rep do maločas bio baš tu, nadomak... Umorna i besna (poput besne domaćice ili ipak pre ------ besne gliste) sedam u hladovinu i uzimam telefon u šake. Poslednju nadu utapam u ideji da uputim jedan drugarski poziv drugaru s fronta iz prošlog rata.  Ja znam da je danas u modi „predivnost“ i „magličasta iskrenost roze boje“ kada su tekstovi o roditeljstvu i porodici u pitanju, a naročito leti i na moru. Šerujemo mile poglede i suptilno odmahivanje glavom dok gledamo našu decu kako su genijalni dok prave zvezdu u plićaku. A tek prvo kupanje?! I to s tatom! Nemoj je više, dosta joj je! Onda sumrak i geguckanje ženske bebe s haljinčetom i pelenom, preslatko, s hordom drugih kopnenih homo sapiensa. Velika deca ližu sladoled i i svi se smejemo kako je danas jedna gospođa na plaži sela s levim guzom na osu. Nekako svi izgledamo srećno. To je valjda zato što i jesmo srećni. Sutra možda pošaljemo razglednice na kojima će deca crtati, umesto da pišu. A poslednjeg dana, za uspomenu, skupljanje posebno lepog i neobičnog kamenja kako bi smo se potom čitave godine podsećali ovog, skoro pa savršenog, odmora. Nemam inspiracije za tu vrstu razmene.  |
Autor(ka)
|
RSS Feed
