OVIH DANA

Polako ali sigurno ovaj blog gazi vreme. 
Sada kidaju neki tamo klinci, nekad smarači, nekad genijalci. 
Ti koji su nekad pisali, sada se ukapirali kako da zipuju sve što imaju da kažu u nekom statusu, tvitu, gde već. Ima ih i koji se ne daju, prelaze na YT, snimaju se, ne odustaju. Hendluju posle sve živo, plus decu, svekrvu, bolesti, socijalno, ali Instagram blista!

I sad kažem sebi, dobro ovo i onako nije baš zamišljeno kao trka za lajk, više kao neki poetični bič u kontekstu samopopravke. Kao, piši lenjivice. Tako da, ovo dođe kao neka vremenska kapsula zarasla u korov i šipurak gde kao neka žena tu povremeno dođe, iskopa rupu i u nju šapuće. 

Uglavnom, od kad ja pomislim, hm baš je ovo zanimljivo, mogla bih nešto da napišem o tome - pa do tog trenutka kada to zaista i rešim da uradim, neretko prođe čitava večnost.
A ponekad, kao sada, zmeđu tih trenutaka se dogodi i da se čitava planeta totalno resetuje. Što je malo zadivljujuće, ali je i malo zastrašujuće - pa ne znam dal se čitava planeta sjebala baš, baš brzo ili ja tako retko pišem.

Read More