 Sredina septembra. U Pragu već lagano miriše na jesen, čak i danima kada i dalje šetamo u japankama, a ja sve češće vrtim fotke u telefonu i mislima se vraćam se na more.
S ove tačke gledišta, to na momente stvarno deluje kao daleka prošlost. To pre svega prepoznajem po tome što prema tom letovanju više nemam objektivan odnos već počinjem da se sećam samo lepih stvari, što suštinski ne odgovara istini. Odlepila sam bar pet puta, što je realno previše odlepljivanja ako na more ne idete s partnerom. S partnerom je već drugi kriterijum, o tome drugi put. Dakle ovo pišem sebi, kako bih se podsetila na to sledećeg maja kada planovi za more opet počnu da se kuju.
2 Comments
|
Autor(ka)
|
RSS Feed
