|
Svaka godina ima neku svoju značkicu. Svoju boju. Moje godine se razlikuju po knjigama. To naravno zaboravljam, pa onda kad neku knjigu dohvatim opet, kao film se razvuče ta neka godina iz prašnjavih vilajeta u mojoj glavi. Povampire se fantomi. Neke situacije. Uhvatim sebe da ne znam ni imena ljudi koji su mi tada tako mnogo značili. A mislim da o njima znam baš puno. Mogla bih satima da im pričam kakvi su to oni. Iz mog ugla. Prošlu godinu (2017) obeležila je Dora i Minotaur, Slavenke Drakulić. Stigla je u moje ruke u leto, u beogadsko leto, raspalila me po glavi pa sam sedala na trotoar u sred žurbe da dočitam još neki pasus pre nego što… Sve mi je pojmove ispomerala, duboko me je potresla i protresla. Pošto sam je pročitala u junu, njen eho mi je odjekivao u glavi sve do novogodišnjih praznika. Nešto sam još sto posto čitala, ali se ne sećam. I ta godina, tačnije dobar deo nje, bio je prekriven tom knjigom, kao stoljnjakom. Svi ljudi koji su mi umarširali i izmarširali iz života tokom tog perioda obeleženi su Dorom. Polepili su se oko tih slova, rečenica. Ne znam. Neki su dobili na značaju u mom životu prilepivši se za ovu knjigu. Da nije bilo nje, iscurili bi kroz levak vremena i ništa. Iskapali bi u ništa. Ovu godinu mnogi nazivaju groznom. Svašta joj zameraju. Čak i ako se nešto dobro desilo, kažu - dobro je, to malo izbeli sva ona sranja koja bi me inače satrlla. Meni je 2018 bila sasvim dobra. Majke mi. Mnogo toga se desilo. Puno smo plakali, dosta smo se čudili, na neke stvari su konačno stavljene tačke, izbistrila se ova voda kojom plovimo. Još par godina i mislim da ću konačno da zaključim da se u jednoj godini dešava potpuno ista količina govana - ni gram više nego u nekoj drugoj. Ideja da je jedna godina lošija ili bolja od druge potiče od tog takmičarskog duha savremenog doba gde čak i godine međusobno moraju da se nadmeću. Ova bila onako, ova malo bolja, onda sledećih pet dizaster, nekima dobra nikad više ni ne dođe. Neki se ne sećaju da je dobrih ikada i bilo. Do nas je, rekla bih, nije do godina. 
1 Comment
|
Autor(ka)
|
RSS Feed
