Coktanje od sreće (rezervisano za uredne vagine)

​U nekom preseku ovog proleća možemo reći da nam je dobro. Bilo je i bezbrižnijih, laganijih sezona, ali evo ova baš, konretno se dobro uklapa s mojim mogućnostima.
A moje mogućnosti su, prema nekoj unutrašnjoj proceni, da ću se dovući do početka jula kako znam i umem, a onda, pa onda “ćemo videti”. Znate već. Bikini body i šareni kišobrančić u čaši.

,​Promenilo se puno toga. Od sunca koje kasni po svim tačkama, međuodnosa i međulove, do promene moje lične percepcija. Ha. Sad mi to nekako postaje početak i kraj svega. U stvari, ne znam kad mi je iz glave izbijeno da ja nisam reper. Ta rečenica mi sad izgleda kao čisto saplitanje “ali ja nisam reper”. Ali jesi. Ko, ako ne ti?
 
Dočepavši se skoro četrdesetih usuđujem se, napokon, da se ne stidim što se u mom svetu sve vrti oko mene. Nekoga to vređa, nekoga zasmejava, neko misli da opet gubim vreme. Dok god je mišljenja, dobro je, vraća mi se nečija  mudrost.
 
Pretaču se dani iz jedne kofe u drugu, rastemo svi do jednog u ovoj kući, neko srećno, neko zapitano, neko zadihano.
 
Lešnik se, na primer, sprema za svoju prvu ekskurziju u inostranstvu i sva logistika je pala na: kako organizovati alkohol i pljuge, da li to uopšte treba da uradim, šta ako me provale i koja drugarica je pouzdan partner u grehu. Moje skromno iskustvo mi kaže da od toga neće biti ništa, mada moram priznati da je zavidan nivo organizacije oko protivzakonskih aktivnosti. Od pakovanja alkoholnog sadržaja u neprovidne šejkere pitomih boja, do jednog zrelog promišljanja: “ali ne želimo da se toliko napijemo da sutra ne možemo da šetamo gradom”.
Ne želimo, ne želimo, mislim i ja, gledajući u nebo gde je moja personifikacija Univerzuma. Kažu da on ne prepoznaje “želim” i “ne želim”, on samo čuje “napijemo se” i jednostavno dostavlja ono što vibriraš. Gledam Lešnik i pojma nemam šta vibrira. Meni deluje malo umorno. Ali mi se dopada negde što je između “kako izgledam” i “kako ću se provesti” – izabrala ovo drugo. Moja neposlušna mala žena. 

Istovremeno, jednim okom primećujem da se u fejsbučkim vilajetima sve češće susrećem s nekim sadržajima koji se tiču fokusa na izgled vagine. I toplo se nadam da moja tinejdžerska kći nekako maši iste sadržaje, ne zato što sam puritanka, nego zato što mi se majčinsko srce steže od užasa kada pomislim da neko mom čedu skida skalp da bi nekom drugom čedu bila lepša. Zar samo ja vidim koliko je ovakva kakva je sad prelepa?! 

​Dakle, tu imamo razne teme, sve kreativnije i opširnije – te da li joj je lepo (vagini), da li ona nešto voli (naslov), kako da joj bude još lepše, sa sve grafikonima. Vaša vagina će coktati od sreće, citiram.
Od plastičnih operacija, raznih pilates fora, do “uradi sam” melema koji bi na neki način trebalo da doprinesu, zaboravila sam već čemu.
Da ostvarim nečije puste snove, moja pusta očekivanja,… našu zajedničku želju da prasnu vatrometi visoko iznad grada u tmini noći kada se sudare naša dva sveta, što – molim lepo, sve pada u vodu ako stvari dole nisu kako je propisano. 

​Dakle, ovo proleće mi donosi i to saznanje, da više ne radi rečenica moje babe “pogledaj ga u obuću, pa ga pusti u kuću”. Ne. Danas je status situacije u gaćama naročito važan jer tu se, draga moja, krije tvoj odnos prema samoj sebi. A onda i prema svetu oko tebe. Ako se malo ne fokusiram, uvrediću svet.

Uvek je bilo žena koje su “negovane”, što je etiketa za udovoljavanje trenutnim estetskim standardima i onih koje se time nisu bavile. A nemamo nikakvo realno istraživanje koje obračunava organzmični skor prve i druge grupacije što bi meni, nekako prirodno, bio jedan od boljih argumenata. Kako ta informacija nedostaje i sve se kreće oko nekakvog “dopadanja”, ja – žena u najboljim godinama, gubim koncentraciju. I radim na tome da mi kćeri tu vrstu koncentracije ni ne steknu.
 
Potreba žene da se “nekome dopada” je veoma diskutabilna. Čupanje dlaka, izmena ličnog opisa, ulepšavanje genitalija i svega što jesmo, na način da to bude svetu malo dopadljivije – ima kratkotrajni efekat na istinsku sreću žene (ako se slažemo da je i ona čovek).

I ako uzmemo u obzir da nas razne okolnosti u životu mogu sprečiti da se sredimo na adekvatan način - šta onda? Onda ništa? Nema smejanja? Nema ljubavi? Nema sunca, radosti ili nedajbože orgazma?

​U susret letu zagovaram građansko-žensku neposlušnost. Imitirajte neiskusne tinejdžerke. Podrežite nokte i na brzaka se istuširajte. To je to. A onda sve svoje vreme posvetite odabiru čarobnog napitka koji ćete smestiti u šarene šejkere – a od koga ćete da se smejete kao blesave čitav dan šetajući s drugaricama po gradu.
Sreća vagine (i njena lepota), narode, zavisi od srećne žene, a ne od srećne publike.
Od srećne publike zavisi samo nečiji profit. Ne budite (vi ili vaša vagina) valuta u toj transakciji.