FARMA

Sredina septembra. U Pragu već lagano miriše na jesen, čak i danima kada i dalje šetamo u japankama, a ja sve češće vrtim fotke u telefonu i mislima se vraćam se na more. 

S ove tačke gledišta, to na momente stvarno deluje kao daleka prošlost. To pre svega prepoznajem po tome što prema tom letovanju više nemam objektivan odnos već počinjem da se sećam samo lepih stvari, što suštinski ne odgovara istini. Odlepila sam bar pet puta, što je realno previše odlepljivanja ako na more ne idete s partnerom. S partnerom je već drugi kriterijum, o tome drugi put.

Dakle ovo pišem sebi, kako bih se podsetila na to sledećeg maja kada planovi za more opet počnu da se kuju. 

Okej, na momente je bilo super, trajalo je taman koliko se dalo izdržati. 
U kući, na jednom malom ostrvu u sred Jadrana, podelili smo se bratski. Ja sa malom decom u dnevnoj sobi. Veliki sin s devojkom Čehinjom u jednoj sobi, velika ćerka s dečkom Špancem u drugoj sobi. 

Podelili smo i finansije, obaveze, delovalo je sve ravnopravno, nema šta.
Onda sam po milioniti put zaključila da sam se nehotice i na ovoj farmi opet smestila u grupaciju životinja koje su malo manje ravnopravne. To mi je valjda prirodni talenat. Da sam čekala da oni kuvaju, verovatno bismo skapali od gladi. Da sam čekala da oni pohitaju u jedinu prodavnicu koja u ostrvskom selu, dabome, radi do 11h, verovatno bismo leba videli jednom tog celog letovanja i nikad više. Da sam čekala da sami daju lovu i plate nešto, verovatno bismo se plivajući vratili do Zadra goli ko puške. Mislim mala deca i ja.
​
Bila sam fina, barem pet dana i onda kada je vrag odneo šalu, zavela sam mere (sad je to u modi), a kako su to već punoletni EU građani, oni mere poštuju i tako zaveslasmo kroz ostatak odmora skladno i u veselju. 

Osnovna mera je bila da se uši partneru lizati ne smeju javno, na terasi - dok se servira hrana jer to rade samo gorile i majmuni, a mi smo valjda nešto malo napredovali, makar u tom smislu. Ovo im je nateže palo. Al ajde. 
Druga mera je bila da se posle 22h smejati sme samo u rukav. Hijena stajl. Jer u suprotnom, kako se prolomi smeh - iz kuća izviruju besne ostrvske babe i deru se u dijalektu “Leći!!! Leći”. Što zapravo znači - idite i lezite da spavate barabe nijedne. U Rimu budi Rimljanin, a na ostrvu leži rano.
Treća mera je bila moja popularna excel tablica gde su troskovi posložni transparentno i gde svako može da se samoinformiše koliko novca treba da stavi u zajedničku kasicu. Sa sve rimajnderom da se u tablicu gledati mora. 
I četvrta mera je bila - doručak i večera nisu uračunati u servis, izvolite zobati pahuljice i ostala sranja, ručak kuvam ja, ali suđe perete vi. 
I tako. Prolete 14 dana dok si rekao keks.

Od svih knjiga koje su mi prošle kroz ruke, najveći utisak ostavilo je delo dr Greya koji je podučava tajnama seksa parove i totalni hit mi je uputstvo muškarcima da se pri seksualnom aktu i prilasku ženi i njenom polnom organu koncentrišu i ne zaborave pravilo da prvo idu na jug, pa na sever. Zamišljala sam strasna otimanja i tiho, uspaljeno šaputanje “na sever molim te”...  Ili prekorni, mutavi pogled koji govori - kada si poslednji put otišao na sever, samo mi to reci…..

Čitala sam tamo još neke knjige, ali ni jedna nije zablistala ovako večnim sjajem, te sam sebi potvrdila pravilo da se na more nosi - jedna knjiga. To naročito važi ukoliko na more krenete kao ja - s šestoro dece uvereni da četvoro od vas ništa neće hteti i da će vremena biti na pretek. Kako da ne.

Dakle, mogu na kraju da zaključim da su sve moje mere urodile plodom, ali da je letovanje sa mladuncima, bez obzira koliko oni imaju godina - letovanje s decom i tendencije ponašanja su tome i dosledne, što znači da se i tu podrazumeva da tele sisa kravu, bez obzira što je teletu već 20 godina, a krava je krenula na letovanje. Tele to jednostavno slabo prihvata, a verovatno i ne razume, tako da najbolje s tako velikim teletom ni ne ići na letovanje. 
Naročito nemojte da idete sa svojim telićima koja vode tuđu telad, to je kretenski, jer telićima je skoro pa svejedno čije je vime, majke mi.