Gospodine doktore, zvala sam vas amo...

Rodivši svoje prvo dete, upoznala sam se s nekoliko svetova koji do tada za mene nisu postojali:

• mame i bebe iz parkića,
• devojke/žene koje se bave povremenim ili stalnim bejbisitingom
• pedijatri.

Od te tri grupe, pedijatri su i dalje deo mog života i kako stvari stoje, jednoga dana će deca porasti, a majka ostariti i ja ću s pedijatrijskog konja preći na gerontološkog magarca.

Do tada, želim pre svega da ih pohvalim, odabrali su mudro svoj poziv, baš kao i cvećari.
​Baba mi je uvek govorila da su deca i cveće uvek unosan biznis čak i ako je rat. Kada ništa drugo ne funkcioniše, uvek će biti za buket jeftinog cveća i za pregled kod pedijatra. Tada mi je zvučala zlurado, a sada mi zvuči smisleno.  

Kao mlada majka prema pedijatrima sam gajila odnos pun strahopoštovanja kao prema vrhovnom vraču plemena kojem pripadam. Radila sam što mi se naloži, gotovo nikad se nisam suprotstavljala, treptala sam i trpela kritike, stiskanje grudi i plač moje bebe od koga mi se i samoj plakalo.
Oduvek sam mrzela te prve kontrolne preglede gde se rutinskim postupcima testira razvojni tok novorođenčeta što se na kraju kruniše bebinim mokrenjem preko belog mantila, kožne povijalice i čistih belih pločica, a doktorica pedijatrica prelazi na birokratski deo posla smorena i upišana. 

Sećam se čuvene buljave gospođe iz renomiranog beogradskog doma zdravlja koja je imala neku neobično urednu frizuru i modirala se kao da je ispala iz Burde ’62.
Njen vokabular bio je krcat floskulama i opštim mestima (“ponudite bebi dojku na tri sata“, „održavajte higijensko-dijetetski režim“, „kada se beba odmara i majka se odmara“itd.). Na mene su te rečenice tada ostavljale zaista ozbiljan utisak. 

Naša prva rasprava izbila je na nezgodnoj temi, a ticala se tretiranja prepucijuma kod odojčeta - što se po njoj radilo na jedan način, dok je njena dežurna koleginica smatrala da se to radi na potpuno suprotan način.

Molim vas, gospođa s ladnom trajnom vukla je mog sina za pišu dok kožica nije popucala i na sve strane šiknula krv na mestu gde to nikako nisam očekivala. I danas imam tu horor sliku u glavi živopisno kao da se dogodilo jutros. Bila sam šokirana i unezverena. 
Da stvar bude gora, dežurna koleginica istog kalibra, na sledećem susretu objasnila mi je "u poverenju" da se taj postupak više nigde u modernom svetu ne obavlja.
Sine, nadam se da ponašanje te babe nije na tebe ostavilo neke užasne posledice. I ako jeste, nemoj mi to nikada reći. 

​Pedijatrijske struje su nepredvidivi tokovi koji se menjaju od sezone do sezone. Mene neodoljivo podsećaju na burne vode Severnog mora gde duva sa svih strana i gde se gine ko od šale dok svi u poluludom stanju svesti love krabe i ostale morske nemani.
Naravno, kao i u toj avanturi, tako i u ovoj, svaki put je u pitanju njegovo veličanstvo slučaj i odgovornih gotovo da nema. I ako ste nastradali od loše terapije, jednostavno niste imali sreće.
Još nisam upoznala pedijatra koji je priznao grešku. Tome ih izgleda uče još na fakultetu i odande ispadaju štancovani kao klikeri staklenci, različitih boja, savršenog oblika. Izuzeci su zaista retki i valjalo bi ih paziti i čuvati kao redak dragulj koji se potom prenosi s generacije na generaciju.

Ovog juna dete se potapa u ‘ladnu vodu s temperaturom ili se drži za nogicu dok visi kroz prozor luftirajući se. U septembru već, svako će ti reći, dete s temperaturom ignoriše se sve dok se ne onesvesti što je normalno i ništa strašno, a oblači se slojevito, tako da ga možeš svlačiti dugo i postepeno, što će ga neodoljivo zabavljati. 

Jedni će prepisivati antibiotike kao da skupljaš recepte za vaš porodični album penicilina, cefalosporina i onih trećih, zaboravila sam im ime. Drugi pa opet nikada neće prepisati antibiotik, osim ukoliko ne doneseš pismenu potvrdu od Svevišnjeg da si napola mrtva i ti i tvoj naslednik i tvoj muž i njegova keva. 

Takođe, postoje pedijatri koji prate novosti u svetu medicine i  postoje oni drugi koji veruju u večno zdravlje od sirćeta i sirovog krompira.  
Iz bogatog albuma pedijatrijskih susreta izdvojila sam nekoliko najčešćih vrsta (a zbog ograničenja prostora, mnogi nisu pomenuti pa budite slobodni...)

​ŠARMER
 
Najčešće muškog pola, dovitljiv i vrcav. Situiran, zgodan, prosed. Neverovatno duhovit i prijemčiv u komunikaciji s decom. Obično kliničar s bogatim iskustvom koji je u mirne ambulantske vode prešao spontano jednog dana kada mu je bolničkog stresa bilo konačno preko glave.
Bolje komunicira s majkama, s očevima gaji dominantan alfa odnos koji frustrira. Deca ozdravljuju do pola zbog prepisanog leka, od pola zbog majke koja je razgaljena duhovitom komunikacijom pa je zbog toga raspoložena kako nije bila od one noći kada je prvi put srela tatu.
Šarmer prepisuje antibiotike levom rukom, desnom drži mobilni telefon. Gleda žrtvu direktno u oči s željom da oseti njeno slepo poverenje. U slobodno vreme leči i operiše stafordske terijere koji se koriste za tuču (on je i hirurg ortoped) što mu donosi ogromnu lovu. 

MAJKO
 
Doktorka “Majko” se retko smeje, deci se gotovo ne obraća dok majku oslovljava u svakoj rečenici i atmosferu drži zategnutom od početka do kraja susreta.
Ne podnosi pitanja, ne daje odgovore.
Ne prati nikakve tokove i uzda se u svoje višedecenijsko iskustvo i procenu koja je još nikada nije izneverila.
Pitanja postavlja konkretno i novopečenim majkama vojnički vadi dojke iz bruhaltera koje potom snažno i uigrano štipa kako bi se uverila da li je laktacija na zadovoljavajućem nivou.
Ukoliko nije, majka biva prekorena s odmahivanjem glave, uzahom i dizanjem obrava.
Ukoliko jeste, majka se pohvaljuje i nagrađuje izdvajanjem od prethodnih majki koje nisu imale laktaciju na očekivanom nivou.
Ova doktorka s očevima ni ne komunicira i to svi znaju. Neprikosnoveni autoritet njenoj auri daje zlatni sjaj i u njenom prisustvu svi stoje mirno. Prisutna je sve dok beba ne poraste i ne progovori kada dete prebacuje kod kolega jer u stvari ne podnosi ni decu, ni bebe, ni roditelje.

Ako dete ne reaguje na prirodno lečenje u koje ona veruje, krivo je dete ili majka koja je propustila neki detalj tokom postupka u umakanju čarapica u sirće od estragona. Ako reaguje, normalno da reaguje, to je lek koji prepisuje decenijama i uvek je davao rezultate. Osim kad nije.

Ova žena deluje toliko ukočeno da niko ne može da poveruje da je i ona roditelj i da je decu dobila jednim činom koji je tako van kontrole, kao što je to na primer seks.

BICIKLISTA
 
Mlad ili star, ovaj pedijatar je uvek uredno podšišan, sa savršeno urednim noktima na šakama, ruke pere pre i posle pipanja bilo čega, čak i posle prepisavanja lekova. A lekove prepisuje isključivo na osnovu jasnih laboratorijskih analiza koje su jedini pouzdan pokazatelj bilo čega.
Ako vam je dete nervozno, postoji i za to pouzdana analiza krvi koja će vas navesti na ispravan put.

On je mršav, gotovo neuhranjen. Neupadljive fizionomije, tih, s malim i pripijenim ušima i duguljastim ekstremitetima. Najčešće ćosav. Nosi farmerke i savršeno ispeglane bele majice s ranflom od peglanja na rukavu, a na nogama ima bele kao sneg patike i naravno bele pamučne čarape. Miriše na čisto i ispeglano. Prema deci je istovremeno i nežan i krut. Govori samo kad mora i to čini nerado i pomalo nerazumljivo.

Ipak, njegove dijagnoze su retko pogrešne iako u startu i sam pokazuje nesigurnost.
Na mailove, smsove i pozive ne odgovara. Veoma je zauzet I kada ne radi priprema novu disertaciju. Na svojoj edukaciji radi neprestano i marljivo, uliva poverenje, stabilan je i gotovo drag.

Kada nije lekar, on je rekreativac koji promiče u biciklističkoj opremi na biciklističkoj stazi u prirodi i obara lične rekorde. Skuplja markice i značke i ima mačora.
Kada bi se malo opustio, svakoj majci bi postao najbolji drug. Ali nikada ljubavnik. 

KOMŠINICA
 
Četvrti najčešći pedijatrijski oblik je glasna, lepuškasta žena, sveže isfenirana koja najčešće ima bogatog muža te deluje kao da se pedijatrijskim pozivom bavi iz hobija. Ima bujne i negovane grudi, pažljivo nalakirane nokte i vredan nakit. I sama je majka troje dece, ima neposredan stav i sasvim korektan nivo iskustva. Oslanja se na majčinsku intuiciju i fakultetsko obrazovanje i dok farmaceutska mafija zadovoljno trlja ruke, njeni mali pacijenti se leče efikasno sirupima i ampulama.

Jedna je od retkih koja veruje u efikasnost injekcije, a s majkama sklapa solidarni savez, naravno ukoliko je majka od istog soja. Ukoliko nije, sasvim neprimetno takav pacijent prelazi kod koleginice ili kolege.
Njeni pacijenti su njeno zadovoljno pleme s kojim se viđa i van radnog vremena, pa uz davanje pedijatrijskih saveta kupuje od njih po sniženim cenama ešarpe, šminku, čarape i turističke aranžmane. Nekad i ne kupuje, već dobija.

Ovakav tip pedijatra najčešće opslužuje vrtiće i škole, a njen grleni smeh, zvonak glas i prolećni parfem pamte klinci još dugo, dugo pošto stasaju.
U svojoj damskoj torbi uvek nosi blokčić za davanje recepata i opravdanja za školu ili vrtić. A u komšiluku i familiji leči sve – od kućnih ljubimaca do neuroloških i ljubavnih tegoba. 

Istina je ipak, čini mi se, da se svako dete razboljeva i isceljuje na sebi svojstven način.
Dovoljno pažljive majčinske oči uočiće izvesna pravila i obrasce koji se ponavljaju. To ume da bude od velike pomoći. Iako umerena strepnja i briga nikada neće nestati, nema važnije stvari nego zauzdati panični strah barem kada je reč o čestim dečjim infekcijama.
​A odabir pedijatra treba da bude isti kao i odabir bilo kog čoveka koji će uskočiti u život porodice.
Meni je važno, na primer, da čoveka mogu propisno da udavim glupim pitanjima i svojim iracionalnim strahovima koji se tiču razvitka infekcije. U danima malih i velikih bolesti tražim bezuslovnu podršku i kada to prestajem da dobijam, menjam.
Jer, u životu menjam sve što mi ne odgovara.
​
Osim inhalatora. Njega ne menjam dok ne crkne.