Kako je propao osmi mart

Sudbina je tako htela da su moja prva dva deteta 8.mart u detinjstvu upamtila kao očev rođendan i uvek su učestvovali u toj čudnoj situaciji kada u vrtiću oni prave čestitku za tatu, a sva ostala deca za mamu. 

​Voleli smo to što smo drukčiji, mama je velikodušno prepustila tati taj vrtićko-školski trans, a pritom i među starijim članicama porodice ovaj datum se pominjao s posprdnim tonom. E, srećan i tebi. Dada, i tebi. Pa prevrtanje očima, one su iznad tog praznika žena i karanfila. Mis’im, jesi ti feministkinja?!?
Tako je u našoj kući nastradao 8.mart  kroz generacije. 

​Kada sam otkrila o čemu se radi tog famoznog datuma, a mnogo pre nego što sam  srela svog BivšegMuža koji mi je s pravom oteo taj datum, nisam najbolje shvatala moju žensku porodičnu liniju i njihovo organizovano gađenje prema tom danu.
Iako se slažem da su karanfili bezveze i da su ručkovi u firmi farsa, u stvari to i nije poenta. Zar ne?! Ili da?! Ili ne znate?! Uglavnom nisu znale. Mislim da mnoge od njih ni danas tačno ne znaju šta se sve dešavalo tog datuma i zašto je on važan. 

​Istina je da su deca iz predmeta zvanog „istorija“ na suvoparan i dosadan način učila nešto o pokretu žena i Klari Cetkin i sve te informacije su okopnile i nestale u zaboravu, te su ostale samo čestitke, pripiti muževi i po koja ešarpa koju su žene dobijale u firmi. Koje crno pravo žena. Koje pravo. Koje žene.
 
Žene koje su se izborile za neke važne stvari tih davnih godina (a 8.mart bi valjda trebalo da bude datum koji nas seća na njihovu snagu) kroz naredne decenije su se same dovele do situacije da se od istog ograđuju, da se ne osećaju lagodno ako razmatraju pitanja polova, uloga u društvu i ostalih tema koje se tiču života žene. Društvo im je u tom svesrdno pomoglo, s tim direktorskim i vrtićkim forama i tako je 8.mart kao ono što jeste i ono što je bio, zapravo svečano propao.
Iz korpe za smeće mu vire nos i uši za koje ga povremeno vuku duhoviti dok dangube na pauzi...

​I juče, u našem virutelnom šoru, a više od stotinu godina kasnije, veliki broj žena se svojim statusom prvo ogradio da nije feministički nastrojen (kao da je reč o nekoj agresivnoj zarazi) da bi šaljivom slikom ili komentarom obeležile svoj odnos prema 8.martu. Dakle, nisam feministkinja, ja sam kul.
Neke druge su opet opisale svoj sjajno organizovan porodično-bračni život koji snažno štiti i neguje njihova ženska prava da bi se na kraju s gađenjem osvrnule na one žene, koje to nisu uradile ili to ne umeju da urade. Žena je ženi vuk i basta.

Dakle, dosta nas i dalje nije načisto s tim datumom. I šta on predstavlja. I da li je uopšte bitan na tom porodično/dnevnom nivou. I te žene, uostalom... stalno nešto ’oće...

​Svima nam je to zabavan poligon za igru i šalu, bez obzira što je put do njega utrt životom nekih žena koje su stvarno veoma teško živele, stvarno radile za mizernu platu, ćutale kada muž ili šef podvikne i iz te bare ničega – odlučile da to pokušaju da promene. I uspele.
 
Naježi me sama pomisao na njih. Na njihovu snagu koje su crple iz života čiju težinu samo naslućujem. A taj datum služi da nas malo podseti na to. Da nas seti da se za neke stvari čovek mora boriti, da osvajanje sloboda podrazumeva hrabrost i ludost, da nam nikakva prava nikada nisu bila poklonjena kao da se podrazumevaju.
Ništa se kroz istoriju nije podrazumevalo. Za sve je bila potrebna nečija krv i nečiji znoj.
 
A ovo s karanfilima je suptilna lobotomija izvedena na kolektivnoj svesti društva. I ugrubo smo zahvaćeni skoro svi... Ta intervencija ima dalekosežne posledice jer deluje kroz generacije.
 
I danas, ne vidim nadu da se taj datum shvati malo ozbiljnije. Da prestane da bude neki tamo levi praznik za leve ženturače kakva ni jedna od nas ne želi da bude.  Jer to i nije praznik. To je dan koji bi trebalo da nas inspiriše, da nas zapita – šta dalje? Jesmo li sve obavile? Jesmo li konačno ravnopravne na crti? Jesmo li sve na crti ili još uvek ima nekih koje ni ne znaju da crta postoji? 

Znam da nemate vremena za to. Nemam ni ja.
Ali zahvaljujući tim ženama koje su našle i snagu i vreme, neke od nas se danas super zezaju.
A zahvaljujući nama, bilo bi dobro da sutra bude zezanja za sve.
A ne samo za one odabrane, s više sreće i više karmičkih zvezdica.
 
I to mi se sad čini toliko važno za sve nas, za naše ćerke i naše unuke, za naše dobre muževe, sabraću i ljude koji nas okružuju, da možda vredi da se o tome misli i 9.marta i još nekih drugih datuma.
​Odabrati po želji.