SERIJAL: VODIČ ZA RASPUŠTENICE 1. Kako da postanete DJ!

 Pre nego što dignem sidro i zaplovim u burne vode beznađa materinsko samohranog života, rešavam da zabeležim nekoliko istorijskih redova koje će mi pomoći da posložim sve to što znam, a što povremeno i sama zaboravim. 

​Ovde sam drugi put. Ovde, gde sam konačno sigurna i odlučna da je našem nesrećnom braku kraj. Aplaudiram sebi koliko sam uporno i istrajno sivonjski balansirala na ovoj našoj nebezbednoj žici. I mnoge stvari su apsolutno identične situaciji kada sam se prvi put razvodila. Neke samo možda liče. A ima svega par originalnih detalja. I svi su uglavnom vezani za tugu. Taj bol duše je u stvari neverovatna tvorevina, iako patimo oko sličnih stvari, doživljaj je surovo nov. Svaki put.
 
Prvo, želim da kažem svima koji se možda u ovom trenutka pitaju – da li su došli do tačke pucanja (njemu u glavu ili sebi u noge) – razvod je poput porođaja. Ako je krenulo, onda je krenulo. Prvo manje boli, pa onda malo češće i više boli, na kraju nastaje pičvajz, misliš da nećeš preživeti i kraj. Da ne veruješ šta je iz tebe izašlo.
 
Razvod je proces, a ne događaj i to je ono što vam možda niko nikada neće dovoljno jasno objasniti.
On traje od trenutka kada vam je pao na pamet, do trenutka kada se zaceli i poslednja rana koju ste jedno drugom u tom procesu naneli.


Cepanje braka je neprijatno, bolno, neizvesno iskustvo koje vas istovremeno preobražava u nešto drugo, što do sad niste bili. Iako se mnogi nadaju da će se posle teškog braka vratiti u zagrljaj sebi iz prošlosti, to je iluzija koja će se raspršiti poput prolećne mace kada u nju dunete.
Posle razvoda sve je novo, pa i mi.
 
Razvode delimo na teške i lake, ali ako imate decu i neke uspomene, morate biti ozbiljan pacijent da bi vam razdvajanje palo lako na želudac.
Istovremeno, moramo se čuvati da razdvajanje izvedemo relativno spretno jer mrcvarenje pokojnog braka i svih porodičnih učesnika nije nešto što preporučuju stručnjaci. 

​Jednom prilikom, tokom dugih psihoterapija na koje sam očajna odlazila, poželela sam da moj supružnik s mene otpadne kao sasušena krastica. San iskusne raspuštenice.
Problematični muževi s žena ne otpadaju. Barem ne onda kada vi to poželite. Oni se drže grčevito za to ostrvce identiteta u obliku vašeg nesrećnog braka (gde barem znaju ko su) i ukoliko se ne pojavi neko drugo ostrvo na koje će preći (druga žena, lova, neviđena ekipa), oni ostaju. I ne ostaju oni zbog vas, oni ostaju zbog sebe. Nema muža-krastice. Nema. 

​I dalje je broj žena koje iniciraju razvod, daleko viši od broja muškaraca. To mi je uvek bilo interesantno. Zapravo, to sam na kraju i razumela – odlazi onaj koji zna da je učinio sve što je bilo u njegovoj moći. Odlazi onaj koji je potrošio i poslednji dinar sebe. Onaj koji talasa, dere se, vuče i cima. Odlazi onaj koji se umorio. A to je najčešće žena. Muškarci su obdareni nekim čudesnim softverom koji ih sprečava da sagorevaju u sopstvenom plamenu.
Ali, pošto je tim odlaskom ravnoteža svih učesnika ozbiljno narušena, ostavljeni supružnik počinje užasno da se ljuti. I tu počinje žurka.
 
Vodite računa, na žurci možete povraćati po gostima, a možete biti i DJ. Ukoliko želite da barem pokušate da budete DJ, pravila su sledeća: 

​Razumite da je žurka ima svoje trajanje. Kada se približite afektu, prepoznajte i učinite sve da ostanete pribrani. Napravite plan-scenario – kako ću postupiti kada prepoznam da ispadam iz šina. Neću vređati, neću govoriti ružne reči o partneru, neću ga omalovažavati pred decom.
Razumite da je to težak trenutak koji će vreme isceliti. S budinim mirom sagledajte svaku situaciju i ako treba bacite se na bendžose. Umereno.
 
Biće puno situacija kada će partner testirati vaše strpljenje, kulturu, toleranciju. U novoj situaciji svi moramo biti tolerantni. Ali ako ste DJ, onda morate biti car tolerancije i fleksibilnosti.
 
Ja to rešavam ovako – ako imamo dogovor da se deca kući dovedu u 19h zbog dečjeg ritma, a on to uporno ignoriše i dovodi i posle 20h – prebacim se na širu sliku i zapitam se u kojoj meri će se to odraziti na njihov život u celosti. Ono, imaće i 60 godina jednom. Neće se odraziti. Ako se dobro zezaju, sećaće se dobrog zezanja. Neće se sećati da je rutina narušena.
Širom slikom radite na fleksibilnosti svoje ličnosti!
Isto je i kada ispali za razne druge stvari, kada ne daje lovu, govori gluposti deci.
Ne kažem da je lako, ali radi posao.
 
Ako ste DJ pokušajte da se manete unutarnjih monologa. Brinite se o muzici, dobroj atmosferi i postanite žustri u vožnji svojih misli kroz noć. Vešte finte će vam sačuvati zdravlje. Jedan jedini unutarnji monolog u kom mu govorite koliko je usrao sve što se usrati može – ubiće vam ne samo tu noć, verovatno i dan posle. A i fleksibilnost koja je prekopotrebna tu puca po šavovima.
Poput veštog operatera preusmerite tok misli na nešto drugo. Ja učim jezik. Čim krenem da bagujem, otvorim prepozicije i padeže. Govorim na glas, pustim youtube lekciju. 

​I na kraju, kao svaki kralj žurke, budite sentimentalni, ali obazrivo. Onako više filmski, cool. Bilo je dobrih momenata. Baš dobrih. Setite se sebe kako ste blistali. Te uspomene kidaju. Dođite ovde ponovo i ako treba sto puta pročitajte – i to će proći. Jer hoće.
Život je sazdan od fantastičnih i užasnih trenutaka. Takvo mu je tkanje.

I ne zaboravite da uz sebe imate papirnate maramice kojima ćete obrisati male, olovne suze. Tihe izdajnike koji će vas nagaziti kad najviše boli, a kada najmanje očekujete. Okidači će biti razni, ali uglavnom će to biti nekakvi predivni, patetčno sunčani dani kada bi trebalo da smo zajedno, razdragani, a ne odvojeno, zategnuti. Ili kada ste sami u kući s mačkom. Ili na priredbi. Priredbe su pakao za roditelje u procesu razvoda. Trebalo bi da postoji neki socijalni dodatak za razvedene roditelje – žrtve na priredbama. Toliko to boli i toliko suza se tu proguta. Ne znam šta da kažem. Proći će. 

Uglavnom, možda će zvučati paradoksalno, ali razvod kao destruktivni događaj učiniće za vas jednu konstruktivnu stvar – naučiće vas da se odlično pobrinete za sebe. Osim ako niste duduk. Nemojte da budete duduk.  
A razvodite se jer to do tada niste radili. I vaš izbor partnera nije bio izbor osobe koja o sebi brine. Sada to znate i zasučite rukave. Vi ste vaš novi supružnik. Doživotni. Dok vas smrt ne rastavi. 

Moja majka, nadam se da ovo neće čitati, sada je u četvrtom braku.
Kao da je zgutala čarobnu pilulu zaborava, nikada o bivšim muževima nije govorila loše. Iako znam neke baš grozne, pucačke detalje, sada kada ima skoro 70 godina – o svemu tome priča lako. To su njene voljene uspomene, njen život koji je živela najbolje što je umela. O tim glupavim danima (koji su sigurno bili teški), priča s humorom. Sve je pomalo smešno. Svi su malo kreteni. I ona sama. I tako.
Šira slika o kojoj sam govorila je eto ta tačka.
Sposobnost da se prebacimo u taj spokojni trenutak kada je sve daleko iza nas. Kada razumete koliko smo svi malo i povremeno kreteni. I da život ide dalje. Žurka se završila, zdravo doviđenja. Idi kući, istušriaj se.  
To je ta nekakva spremnost da prihvatimo da sve ima svoj kraj.  Pa i drndanje s bivšim mužem.  
Eto. To sam htela da kažem. I vama i sebi.
O nevernim muževima, parama i dnevnoj organizaciji, u jednoj od sledećih epizoda.
Budite dobro i kupite vodootpornu maskaru. Vredi svake pare.