Stvaran svet oko mene

​Ništa, plan je sledeći: do daljnjeg se ne razvodim, Zlatokosa za sada neće menjati školu uprkos ksenfobičnim incidentima koje inicira njena učiteljica, u Beograd ne dolazim uskoro iako sam to baš planirala­ i od ponedeljka ću ustajati u 5h ko bela lala.
 
Osim toga, imala sam ingeniozni plan da se ofarbam u boju koja će suptilno prekriti moje sede vlasi izdajice, ali koja me neće opteretiti dvonedeljnim ritmom farbanja, nakon čega uvek izgledam kao poglavičina bivša skvo koja živi van sela zbog skarednog izgleda jer meni farba uvek sklizne i po ušima i čelu, što nekako svi primete osim mene.
 
Na sve to, odluka je i da se nikako ne ljutim na radnike koji nam menjaju prozore i prave balkon, bez obzira što taj ambiciozni plan izvode jaaaakoooo sporo, trudeći se da obeleže svaki kut mog voljenog doma finom belom prašinom.
Odluka se zapravo tiče strpljenja i razumevanja koje će od sada biti moja polazna tačka u svim odnosima. Ta odluka se naročito tiče (osim radnika)i mog BivšegMuža. Jeste. Odlučila sam da naročito prema njemu budem strpljiva i nežna, kakva nikada nisam bila, godine lagano odmiču, red je i da se i on jednom iznenadi. BivšiMuže, raduj se. 

​Pošto je ovo doba odlučivanja, mislim na planetarnom nivou, Lešnik devojci su porasle obaveze, ali i džeparac, ja se lagano odmičem od super control freak-a koji paradira po kući i osluškujem kako tiho bubnji moj umirući ego u grudima dok sve baš dobro funkciniše i kad se ja ni u šta ne mešam.
 
Kad malo bolje razmislim, dobro sam prošla.
Od kraja septembra, sa zasukanim rukavima bila sam u potrazi za isplativim i izazovnim nameštenjem usled finansijskog stropoštavanja. Istovremeno sam dobila upalu pluća, što sam lepo prenela i mlađoj kćeri. Zatim, moj VoljeniMuž je razmatrao moje supružničke usluge na prilično nespretan način, a SuncaSin je insistirao da sto pre dođem u Beograd gde bi trebalo da se malo i zadržim. A ja, ja sam meditirala svako jutro i svako veče po tačno petnaest minuta, što mi je omogućilo da ostavim utisak normalne i integrisane osobe, što nije bilo baš u svakom trenutku istinito, priznajem.
 
Dok sam ujutro kačila inhalator na lice, gutala dilatatore i antibiotike, uvlačila sam se u dopadljivu odeću koja će me progurati do sledećeg kruga intervjua, te sam u stilu Claire Underwood ulazila u firmu u kojoj zapravo želim posao, mada se nosim kao da je, u najmanju ruku, kupujem. To naravno niko ne zna, ali tačno 30 minuta pre sastanka, hitala sam u toalet gde bih krišom svojim fino manikiranim prstima strpala jednu polovinu Ksanaksa u usta, što mi je pomagalo da ne prsnem ko lubenica i prospem se pred uniformisanim ispitivačima za koje uopšte nisam ni sigurna da li su homo sapiensi.
 
Taman kad sam prošla sve krugove i zamke, uoči lekarskog pregleda pred potpisivanje famoznog ugovora, filmski sam se ukočila. Jedino što sam mogla da pomerim, bile su očne jabučice.
Dok sam se oduševljeno mazala gelom koji greje pretegnute mišiće, shvatam da je gel na bazi konoplje i maka. S obzirom da se pred zapošljavanje obavlja testiranje na psihoaktivne supstance, naglašeno je da se u danima koji testu prethode izbegavaju namirnice koje sadrže mak ili konoplju.
Tada počinjem da pijem litre i litre vode, na vrat i ramena stavljam zagrejanu so i mirim se s bolom, a možda i neuspehom. Konačno preživljavam lekarski pregled i testiranje kao da sam u potpunosti zdrava osoba, a ne žena na rubu nervnog sloma, ukočena, s razvaljenim plućima, koja krije godine, broj dece i brakova, a sanja trenutak kada ću ordinaciju napustiti i natapkati se gelom s zabranjenim supstancama.

​I sada, sada zaboravljam lagano svaku svaku škripu i čvor.
A ostaju mi neke dragocenosti kojih do sada nisam ni bila svesna.
To su pre svega ti pogledi i oči moje dece, puni nade i  trepavica, kad odlazim, a naročito kada se vraćam s fronta odakle im donosim zavežljajčić dobrih vesti koje bi trebalo da nam osiguraju bolje sutra.
Takođe, nestaju u etru i Gvozdenike poruke koje su pretile da razmažu ono malo nespretno nanesene maskare usled naleta emocija (to bi bilo uglavnom pre Ksanaksa). I to stameno ćutanje tj. drhtanje moje majke. Mogu tačno da je zamislim na vrhu jednog beogradskog brda dok stiska svoje tanke usne i pregovara sa svemirom (tobože strpljivo i puno razumevanja) o statusu svih njenih molitvi koje počinju mojim imenom.
 
Znam da su astrolozi obećavali da će biti turbulentno, ali čovek (a naročito žena) uvek nekako uspeva da se iznenadi, bez obzira na pripremu.
To znači da su mi još uvek uzdignute obrve. I ozdravila sam i dobila sam posao, izlečila sam i ostalu decu (dve angine, jedna upala pluća), porodica je i dalje na okupu, građevinskim radovima se nazire kraj (zapušene su obe rupe na fasadi kroz koje smo se gledali s ptičicama), a jutros nam je i pao sneg.
 
U ovom trenutku to bi bio onaj idilični završni kadar kada se smehutava melodrama konačno završava. Deca danas rade testove u školi i dekoncentrisano gledaju kroz prozor u pahulje, Plavooki konačno ostaje na spavanju u vrtiću grčevito se držeći za malu plišanu ovcu, VoljeniMuž piše iz Regensburga o našem novom plakaru, a ja...ja konačno srećna odlazim da kupim visoke potpetice kojima planiram da rasparam ovu stvarnost po čitavom šavu i onda lepo i pažljivo (sa stilom) sašijem neku drugu, tačno po mom ukusu.