Dobrodošli! Ja sam osmo koleno ponositih Skočižena iz beogradskog okruga. Naša vrsta je poznata po britkom peru, oštrom jeziku i spretnim rukama. Rađamo lako, a razvodimo se brzo. Nikada ne kasnimo, ali gotovo u svim odlukama požurimo.
Ovo smo moja najbolja prijateljica i ja. Pisaću i o njoj.
Decu, životinje i biljke obožavamo. Verujemo u magiju, naročito s visokim postotkom sirovog kakaa.
Istina je da imamo čudesnu moć transformacije – od neverovatno privlačnih mladih žena, gotovo preko noći postajemo bespolni dvonožni pojedinac gladan, žedan i ljut. Ređe biva obrnuto.
Prepoznaćete nas po kovrdžama (ako se nismo ošišale na dečka), malim grudima i minijaturnim stopalima. Krzna gotovo da nemamo jer, u suštini, poreklo vodimo iz izuzetno toplih krajeva gde sunce nemilosrdo žeže po čitav dan.
Skočižene misle u boji, čuju mirise i obožavaju ples.
Padaju kao pokošene na duhovite, lepuškaste i lažljive muškarce. Po pravilu se zaljubljujemo kratko, ali silovito. Nakon toga se vraćamo sebi, umorne i željne tišine.
Istina je da imamo čudesnu moć transformacije – od neverovatno privlačnih mladih žena, gotovo preko noći postajemo bespolni dvonožni pojedinac gladan, žedan i ljut. Ređe biva obrnuto.
Prepoznaćete nas po kovrdžama (ako se nismo ošišale na dečka), malim grudima i minijaturnim stopalima. Krzna gotovo da nemamo jer, u suštini, poreklo vodimo iz izuzetno toplih krajeva gde sunce nemilosrdo žeže po čitav dan.
Skočižene misle u boji, čuju mirise i obožavaju ples.
Padaju kao pokošene na duhovite, lepuškaste i lažljive muškarce. Po pravilu se zaljubljujemo kratko, ali silovito. Nakon toga se vraćamo sebi, umorne i željne tišine.
Moja lična priča je u nijansama drukčija od pražena iz moje porodice.
Ja sam ponosito na svet donela četvoro dece i to upravo ovim redosledom: prvi se rodio Sunca Sin (19), potom je u veoma sumanitim okolnostima na svet stigla gromoglasna Lešnik devojka (17.5), nekoliko godina kasnije u stvarnost se skotrljala Zlatokosa (10.5) i naposletku, stigao je i Plavooki Mornar (8).
Ja sam ponosito na svet donela četvoro dece i to upravo ovim redosledom: prvi se rodio Sunca Sin (19), potom je u veoma sumanitim okolnostima na svet stigla gromoglasna Lešnik devojka (17.5), nekoliko godina kasnije u stvarnost se skotrljala Zlatokosa (10.5) i naposletku, stigao je i Plavooki Mornar (8).
Svako od moje rođene dece predstavlja, zapravo, jedan živi spomenik (ne samo mog ultimativno moćnog reproduktivnog sistema), već i raznih životnih faza u kome su se moje bebe rađale kao blagoslovi. Ili sam ja to tako protumačila.
Danas zalivam stvarnost kao travicu u mojoj bašti gde srecno rastemo i razvijamo se svi zajedno - moja deca i ja.
Ja ih stitim od svih zala i opasnosti koje vrebaju preko našeg plota. Dan razvlačim preko računara ili oklagije koju umem da upotrebim i kao ubojito oružje, mada to nikada niko ne bi pomislio.
Po čitav dan mesim, mutim, motam.
Ukrašavam, udešavam, usložnjavam.
Trampim čudesa za nešto novca što skrckam mnogo brže nego što sam planirala.
U večernjim satima se sabiram i oduzimam i tačno znam po noti vanile koja se zadržala na mojim dlanovima – jesam li toga dana zablistala i hoću li te noći sanjati nasmejane moje čukunbabe, pratetke, čukunstrine i ostale…ili ću do zore trpeti olovno ćutanje posramljenih Skočižena koje motre na mene iz daleke prošlosti.
One su me stvorile i njima dugujem, ako ništa drugo, ono bar decu s čistim nogama i savršenu koricu na pudingu. Kriterijumi su visoki.
Danas zalivam stvarnost kao travicu u mojoj bašti gde srecno rastemo i razvijamo se svi zajedno - moja deca i ja.
Ja ih stitim od svih zala i opasnosti koje vrebaju preko našeg plota. Dan razvlačim preko računara ili oklagije koju umem da upotrebim i kao ubojito oružje, mada to nikada niko ne bi pomislio.
Po čitav dan mesim, mutim, motam.
Ukrašavam, udešavam, usložnjavam.
Trampim čudesa za nešto novca što skrckam mnogo brže nego što sam planirala.
U večernjim satima se sabiram i oduzimam i tačno znam po noti vanile koja se zadržala na mojim dlanovima – jesam li toga dana zablistala i hoću li te noći sanjati nasmejane moje čukunbabe, pratetke, čukunstrine i ostale…ili ću do zore trpeti olovno ćutanje posramljenih Skočižena koje motre na mene iz daleke prošlosti.
One su me stvorile i njima dugujem, ako ništa drugo, ono bar decu s čistim nogama i savršenu koricu na pudingu. Kriterijumi su visoki.
I vidite, moram da kažem, ja imam neodoljiv utisak da sam pukim slučajem ovde. Ako Njegovo Veličanstvo Slučaj uopšte postoji.
Večito mi je ponavljano da sam ja, po nekom viševekovnom porodičnom planu i programu, rođena za nešto sasvim drugo. Deseto, takoreći. I meni to zvuči više nego prirodno. Ali činjenica je da niko u mojoj okolini, ama baš nikada, nije izgovorio – za šta...
Tako da ja, kao časni potomak ponositih Skočižena, u stvari, čekajući na bilo kakav znak, tragam za odgovorom…
Večito mi je ponavljano da sam ja, po nekom viševekovnom porodičnom planu i programu, rođena za nešto sasvim drugo. Deseto, takoreći. I meni to zvuči više nego prirodno. Ali činjenica je da niko u mojoj okolini, ama baš nikada, nije izgovorio – za šta...
Tako da ja, kao časni potomak ponositih Skočižena, u stvari, čekajući na bilo kakav znak, tragam za odgovorom…
Evo, ovo je naša porodična kuća. Skočižene uvek žive nenametljivo i po pravilu u gradskoj sredini. To je zbog toga što vole mimikriju. Odaje ih miris marcipana i cimeta. Naročito zimi.
I da dodam. Ako ikada postanem milionerka, ne planiram da živim mnogo drukčije nego danas. Možda bih kupila veći dehidrator, klijalicu za semenke i jednu profesionalnu rernu.
I odselila bih se na obalu okeana. Tamo bih živela zauvek srećna i zadovoljna. Sama.
I odselila bih se na obalu okeana. Tamo bih živela zauvek srećna i zadovoljna. Sama.
